PUSULA SAUVIGNON BLANC

• Sortni sastav: 100% Sauvignon blanc
• Rad na talogu (sur lies metoda): 6 meseci
• Temperatura služenja: 10-12°C

Vino slamnato žute boje, svežeg mirisa, sa naglašenom aromom zove, te blagim tonovima paprike, špargle, vreže paradajza I grejpfruta. Dugačko, srednjeg tela, lepršave strukture i ukusa sa živahnim i osvežavajućim kiselinama, ali i intenzivnim i postojanim aromama. Zahvalan pratilac raznovrsne hrane, odlično će se upariti sa grilovanim mesom i povrćem, dimljenim i usoljenim mesom i morskim plodovima, pastama sa belim kremastim sosevima, zatim raznim lakšim kravljim i kozjim sirevima, kao i sa mekim belim sirom u maslinovom ulju.

Odakle početi? Od zelenih lastara i osunčane padine? Vratiti se dvadesetak godina u nazad, zapitati se koja je ljubav tada bila važnija? Još neku godinu pre, kada je otac majci poklonio komad crvene zemlje? Ili pak još dalje, u detinjstvo, korenima? Od kada postojim bilo je jasno da ja jesam ili nisam. Umem da upalim vatru i ugasim požar. I zamišljam mnogo visoko i na duge staze. I znam, jednog dana, sve će imati savršen smisao. I ti i ja. I sve ono što se žrtvovalo. I besane noći. I buđenje u cik zore. I strah. I iščekivanje. Možda je to baš danas kada sedim ovde sa tobom? Možda je baš danas dan kada tajne ustupaju mesto istinama? Opet, možda ti je priroda povodljiva pa te navede na pogrešno? Možda smo i ti i ja, baš kao i ovi, još nezavučeni lastari, stvoreni da nas vetar raspoloženja pomera kako mu volja? Ipak, želim da verujem da je drugačije. Previše bi mučno bilo da te niko za sve te godine ne zavoli i da ne uzvratiš istom merom jer, šta je važnije? Voleti ili biti voljen? Da li je ptici važnije levo ili desno krilo? Bilo bi previše bolno da ostariš lutajući. Zalud bačeni trud i sva ljubav stvoritelja. Dakako, uvek se nadamo drugačijem scenariju. Telo ustreperi i srce zalupa jače iščekujući da vidi tvoje predivne boje. Pri prvom susretu, naizgled zatvorene, previše jednostavne i jednolične. Nijanse kojima zrelost, koju nose godine, daje posebnu vrstu kompleksne gradacije, oku skoro neuhvatljive. Duša se oboji istim u znak prepoznavanja, baš kao kod dvoje koji tek treba da postanu ljubavnici. Zatim na red dođu mirisi. Da li prepoznajem tvoje kao svoje? Umeju li da me opiju, ponesu u vinograde i voćnjake? Da li me podsećaju na tebe ili na neku ljubav davnu? Bilo bi lepo da budu samo tvoji, jedinstveni i prepoznatljivi. Da te ne poredim sa nekim bivšima. Ali bih da te tražim u nekim budućima. Preživljavam usud ponovnog upoznavanja i neporecivu činjenicu da si ti sve ono sto sam ikada želela. Da, baš ti. Tako ostrašćen i svoj. Sa svim svojim raspoloženjima i varijacijama, bile one odraz plemenitog drveta koji sa sobom nosi note dima ili pak žute cvasti i prodornog mirisa zelene stabljike. Sa svežinom koja budi i oslobađa umora. Nekako silan i nežan u isti mah. Pravi kameleon, a opet nekako stalan i vazda prepoznatljiv. Pomalo savage. Opijajući i opominjući ti se ne završavaš …

Dijana Milić