Vino intenzivne žute boje. Kompleksno, na mirisu veoma sveže sa blagim tonovima plemenitog hrasta, koncentrovano sa jasnim nijansama tropskog voća, banane, ananasa, uz mirisne note jabuke, kore pomorandže i blage tonove limete. Na ukusu elegantno, srednje punoće sa raskošnim voćnim aromama.
Sveže salate sa piletinom, rižoto na puteru sa ćuretinom, pasta karbonara, piletina u belom sosu, smuđ u bešamel sosu, orada i brancin na puteru sa povrćem.
Jutro je, naizgled obično kao i većina prošlih? I sama pomisao na to ne daje mi za pravo da ga poredim sa prethodnim, jer se nove iskre pale u mom oku. Da li zbog vesele noći koja je trajala duže nego obično? Možda, ali dan koji predstoji nesebično se smeši kroz ove prve zrake i obećava nove životne radosti. Osećam se kao da sam ja pre potreban kafi nego ona meni. A i šta bih sa tim napitkom? Kroz glavu mi se premotavaju slike kao pečat minulog slavlja… Ostale su ispražnjene čaše i do pola napunjene, u vazduhu se mešaju sveži mirisi mladih vina… Uživalo se povodom… uvek se nadje, bitno je da ispijanje nije samo sebi bilo cilj! Dok je toplina ispunjavala grudi prijatno osveženje širilo se periferijom. Gutljaji koji vas istovremeno uzbude i smire, osećaji da ste u visinama, da plovite… Smenjivale su se boje, od bistro-prozirne sa zlatnim odsjajem po obodu, refleksija je odvlačila misli ka nepreglednim voćnjacima u beharu i gle, na istom mestu ananas i breskve, citrusi i jagode… Zelena prostranstva ušpalirene loze vijore na povetarcu dok ih kupaju prvi zraci majskog sunca, otvaraju se prve cvasti iz novih pupoljaka … Vredne ruke vinogradara brižno upliću mlade lastare, zadovoljni osmesi sa njihovih lica mame pogled ka nebu, samo da potraje … Padinama se razleže cvrkut ptica, noćni treptaji prerastaju u žamor … Ne znam da li sam više sklon mašti ili sećanjima? Sebi najčešće odgovaram novim pitanjem koje mi povezuje te dve periferije. I tako, lebdeći izmedju jave i sna, osećam povetarac koji me miluje po licu, pred očima mi rajske slike pune života. Možda ću negde daleko, jednoga dana tražiti lepotu ovoga jutra ili pak će me ona sećati beskrajnog trenutka sreće. Trgnem se, omamljen svežim mirisima usnulog cveća i trave, i lagano krenem ka izvoru. Bujan mlaz studene vode sliva se žuborom ka mojim dlanovima… svežom vodom umivam lice i odmerenim gutljajima blažim unutrašnju vrelinu. I što reče mudrac, sreća je tu oko nas, samo je treba pogledati. Obuzima me nova životna radost, bogatiji sam i jači za jedan proživljeni dan, srećan sam što mogu da kreiram putokaze i što na tom putu nisam sam!