Vino veoma bogatog aromatskog kompleksa bobičastog voća sa moćnim začinskim tonovima i diskretnim notama dima. Punog tela, oplemenjeno notama francuskog hrasta, voćnog ukusa, prijatnih tanina, uz odličan balans kiseline i alkohola. Snažno, postojanih i raskošnih aroma na palatu. Ima odličan potencijal za dugo odležavanje u boci. Odlično ide uz ide uz specijalitete nacionalne kuhinje, posebno jagnjetinu ispod sača, teletinu i grilovano ili pečeno crveno meso, a ujedno ovo vino je i izvanredan pratilac čokoladnih poslastica.
Upoznah ga u leto. Samouveren i raskošan. Pomalo suzdržan. Kao da želi da osvoji, ali ne očigledno, već onako, kao slučajno. Snažan, ali suptilan u toj svojoj snazi. Reklo bi se čak ženstvenoj. Rođen negde u Pirinejima, zavodljivom vencu, ponevši sa sobom snagu planine, raznolikost predela i strujanja vetra između mora i okeana. Koketan, ako to sme da se kaže za nekoga ko predstavlja muški rod. Dovoljno snažan da izdrži surovu zimu, a opet neočekivano nežan da se odupre prolećnom mrazu. Podseća me na davno zaboravljenu muškost i eleganciju življenja i ophođenja. U njemu prikrivena strast, ali meni odmah prepoznatljiva. Strasti se prepoznaju i žude da se spoje, kao dva pola magneta. Zašto bi sa nama bilo drugačije? (U početku je izgledalo kao sudar dva mora … ?) Zavodljiv i karakteran. Sama te boja odaje. Rubin crvena, kažu neki, ali mnogo je to složenije da bi moglo u dve reči da stane. Crvena, na radost. Ljubičasta, od snage satkana. Tračak ciklame, za nežnost. Bordo, kao odlika dubine, slojevitosti i onoga što plemenito drvo od sebe vinu predaje. I sve i jedna tu samo da bi me osvojile, ispričale priču. Priču crvene zemlje i Tadića njive … Donele mirise borovnica i kupina iz obližnjih voćnjaka i tračak hrasta iz šume podno vinograda.